недеља, 2. април 2017.

PATTI SMITH: Samo deca


Владимир Коларић

За руке са Богом

 

Уметност настала у треперавој јутарњој светлости детињства, од молитве и књига; и коју ствара неко свестан тежине греха и сопствене ништавности.

Ко зна да уметник може да види оно што је другима недоступно, и да никоме не сме бити роб.
И који/која на крају, после свега, може да каже, као Тоска, „живела сам за љубав, живела сам за уметност“, а о својој са овог света заувек отишлој љубави, такође уметнику - „истинска спознаја се може пронаћи у његовој уметности, истинском телу (и делу) уметника. Она неће ишчезнути. Њу људи неће моћи да осуђују, јер уметност о Богу пева и, коначно, само њему припада“.

И заиста, чему иначе уметност?
Чему ми...

Patty Smith/Samo deca/ Just Kids/ Rende/Beograd 2013/ prevod Periša Perišić

+


 

Нема коментара:

Постави коментар