четвртак, 2. март 2017.

ТАЈИБ САЛИХ: Зејнова свадба


Владимир Коларић

СЕЗОНА СВЕТЛОСТИ

 
Имамо среће да захваљујући неколицини агилних преводилаца, на српском имамо солидан увид у савремену арапску књижевност, која је благо овог света. Српко Лештарић нам је, после „Сезоне сеобе на север“, поклонио још један роман великог суданског писца Тајиба Салиха, који је много учинио за развој арапског романа.

Колонијалистичка предрасуда о арапској књижевности као локалном феномену, који свој универзални печат добија тек признањем на западу, данас углавном у англосаксонској средини, поред колонијално-империјалистичких стратегија производ је историјских околности, и као таква је нажалост дубоко усађена и међу самим писцима, читаоцима и стручњацима арапских народа. Ипак, ми у Србији немамо оправдање, јер већ и на свом језику имамо довољно књига које сведоче о вредности и лепоти ове литературе.

„Зејнова свадба“ Тајиба Салиха (Clio, Београд, 2016), написана у првој половини 1960-их, својим сплетом источног и западног, модерности и традиције, и на формалном и на тематском плану, донекле је типичан представник арапског романа. Као и сва арапска књижевност, ослоњен на богату усмењачку традицију, како песничку тако и приповедну, ово је истовремено роман сасвим модерне структуре и књижевног језика.

Он, такође, припада богатој традицији арапских и источњачких књижевности које у своје средиште стављају ликове светих луда, као један од начина призивања победе над светом. Повезујући људе који се независно од репресивних комуникацијских оквира препознају по оном скривеном у срцу, а које се не показује свакоме, већ само Богу и оним што су  посвећени и „сазвучни“, он потврђује снагу и могућност литературе да и у нашем времену сведочи о оном највишем. О светлосном упливу оног највишег у наше мале и окоштале животе, а за шта и литература, ако смо подвизима и врлинама имало прочистили своје стваралачке и перцептивне канале, може бити један од проводника.

Нема коментара:

Постави коментар