Zorislav Paunković: RUSKE TEME

Vladimir Kolarić

 

RUSI DOLAZE

 

Od Zorislava Paunkovića, rusiste, prevodioca i urednika „Ruskog almanaha“, kao od prijatelja i urednika, naučio sam mnogo o jasnom i konciznom pisanju: da je na stranici-dve moguće mnogo toga reći, i to pitko, pregledno i jasno. Nekada mi je to uspevalo, nekada ne. Zorislavu uspeva.

Drugo izdanje njegove knjige iz 2010. godine, „Ruske teme“ (Balkanski književni glasnik, 2016), donosi dva dodatna teksta na teme ruske književnosti i kulture, kao i četiri teksta drugih autora o prvom izdanju knjige, i to autora koji su značajna imena naše i ruske publicistike, književnosti i kulture.

S obzirom na brojne predrasude i nepoznavanje savremene ruske kulture u našoj sredini, ova knjiga je, pre nego informativnošću, dragocena svojom živom i dinamičnom raznovrsnošću, koja ukazuje i na sličnu raznovrsnost kulture o kojoj govori. Paunkovića strategija u izboru i oblikovanju materijala je uključivost umesto isključivosti, kao i podsticajnost umesto normativnosti.

Ipak, kao napisana na srpskom jeziku i delo srpskog autora, ona je pre svega deo srpske kulture, i kao takva jedno živo prisustvo, jedna svetlost i jedna nada da se, uprkos svemu, i tako može: mirno, elegantno, dostojanstveno, sa znanjem.

Dodir sa ovom knjigom je stoga priključivanje na jedno energetsko polje koje svojim intenzitetom značajno prevazilazi standardne domete jedne, u osnovi, učmale, zatvorene i nepodsticajne kulturne sredine kakva je naša. A više ovakvih knjiga i ovakvih autora, to je jedini pravi put ka njenom oporavku, njenom preobražaju, njenom razlogu za istinsko postojanje, a ne tek za tavorenje. Zagrevanje srca i razmrdavanje mozga, to treba.

Čovek treba da bira društvo i da bira knjige, mora da koliko god može upravlja energijama koja ga okružuju i koje deluju na njega. Da sve bude što življe i ostvarenije, da ga ne oblikuje nedovršenost i mutljag. A ja sam sa Zorislavom baš imao sreće.